Манастир Врдник

Манастир Врдник је један од најзначајнијих манастира на Фрушкој гори. Као и код већине фрушкогорских манастира прошлост манастира Раваница у Врднику остаје нејасна. Легенда вели да је основан за време сремског митрополита Серафима, још у предтурском добу (пре 1521). Но први податак о њему долази из турских докумената где се у попису из 1566. године наводи његово имање и одређује сума од 3000 акчи за његов откуп. Монаси из манастира нису успели да сакупе потребну своту па су се, плашећи се турске освете, разбежали на све стране. На сву срећу појавио се један мештанин Купиника (Купинова) по имену Пејо који је исплатио Турцима тражени износ.

Тешко је рећи када је манастир стварно подигнут. Сигурно је једино да је основан у времену између краја XV и почетка XVI века. Будући да се не зна време његове градње то се још мање зна ко га је саградио. Опис фрушкогорских манастира из 1753. године прави додатну забуну наводећи да је Здатељ же јего св. кнез Лазар сербски, односно наводи да је оснивач овог манастира кнез Лазар. Но, то је нетачан податак.

Црква и конаци су били веома примитивно грађени – од плетера и дрвета које је облепљено блатом. Но, то је било довољно да манастир буде оспособљен за своју свету мисију у наредним вековима. Како су монаси из Раванице са собом донели и све оне драгоцености које су успели да извуку из свога манастира, посебно мошти кнеза Лазара, то се и манастир у Врднику од тога доба почео звати Раваницом. По попису из 1753. године види се да је црква од камена назидана у знаку крста, са сводом од цигле и покривена шиндром од храстовине. Била је кречом окречена (значи није била живописана), а ни иконостас се не помиње. У то време манастир је био сиромашан па су врднички монаси често путовали у Русију тражећи материјалну помоћ. Ипак, временом, највише захваљујући томе што су у њему биле смештене мошти кнеза Лазара, манастир је примао све више посетилаца, а и новчана помоћ је била све већа.

Иконостас је изрезбарио карловачки дуборезац Марко Вујатовић (1809-14), а позлатио га је Петар Чортановић. Најлепше су израђене царске двери и Богородичин трон. Сам иконостас по свом стилу јесте прелаз од барока ка класицизму.

Године 1811, на Видовдан, када је завршена манастирска црква, у њу су пренете мошти кнеза Лазара.

У цркви је дуго са десне стране олтара, под самим престоним иконама, лежао кивот од кипариса (израђен 1826. године) у којем су почивале мошти кнеза Лазара. Мошти су морале да се у више наврата склањају из манастира. Тако су 1716. године због опасности од Турака боравиле једно време у Футогу. Поново 1848. године врднички монаси морају да склањају мошти, овај пут у страху од Мађара и то у Кленак. Но, ту су боравили тек три месеца и онда су поново враћене у Врдник. Данас, оне више нису у Врднику, већ су враћене у Раваницу, задужбину кнеза Лазара. У манастиру постоји један комад моштију и изложен је у стакленој посуди уграђеној у кивот.

Врднички манастир је у сваком погледу изузетно вредан и представља један од најкапиталнијих на Фрушкој гори. Дуго је био и међу најбогатијим на Фрушкој гори – 1905. године поседује 1696 јутара земље, а 1941. године укупно 1420 јутара. Осим дела моштију кнеза Лазара, манастир поседује још и мошти свете великомученице Анастасије (III век), светиње са Христовог гроба, део моштију св. Теодора Тирона. Све те реликвије су изложене испред иконостаса. Слава манастира Раваница је Видовдан – 28. јуна (15. јуна – по старом календару).

Радно време

Парохијски дом у Кристијансанду
је отворен у следећим терминима:

Пон, Сре, Петак: 8:00 до 15:00
Недељом и празницима: 09:00 до 13:00

Телефон: 38 06 37 84
Мобилни: 926 805 84

Контактирајте нас

Адреса

  • Hl. Demetrios av Thessaloniki

    Tinnheiveien 17
    N-4629 Kristiansand
  • Serbiska Ortodoxa Kyrkan St Sava

    Eparhija Britansko-Skandinavska
    Bägerstavägen 68
    120 47 Enskede Gård
    S-Stockholm

Пронађите нас