Манастир Тавна
Древни манастир Тавна саграђен је у вријеме владавине Немањића, дакле, прије судбоносне битке на Косову Пољу која се одиграла 1389. године између експанзионистичке исламске отоманске турске империје и православне Србије. Након пропасти Српског Царства страдалничку судбину српског народа подијелио је и овај манастир. Изградња манастира Тавне почела је за вријеме српског краља Стефана Драгутина, који је у периоду од 1282. до 1316. године, као сремски краљ, управљао и овим просторима Републике Српске.
Љетописи манастира Троноше и манастира Пећке патријаршије) свједоче да су га подигли Драгутинови синови – Владислав и Урошиц. Краљ Стефан Драгутин био је син краља Уроша Првог. Краљ Урош Први је син Стефана Првовенчаног и унук великог жупана Стефана Немање у мноштву нареченог Симеона – оца светог Саве. Краљ Стефан Драгутин био је брат краља Милутина. За своје добро васпитање и образовање српски краљеви Драгутин и Милутин могли су првенствено да захвале својој мајци, краљици Јелени, која је за тадашње вријеме била веома образована жена. Краљица Јелена је Францускиња – рођака Карла Анжујског. Краљ Драгутин био је веома побожан, благе нарави, доброг срца, савјестан и правичан. Због таквих својих особина био је веома омиљен и цијењен код народа и свештенства.
Пред крај свога живота и Драгутин се замонашио и у монаштву добио име Теоктист. Умро је 12. марта 1316. године на свом двору у Дебрцу, на десној обали Саве, на путу од Шапца према Обреновцу. Савременици су краља Драгутина звали “сремски краљ“, јер се тада Сремом називао и дио сјеверо-западне Србије. Престонице су му биле: Дебрц, Београд и, једно краће вријеме, Дежева.
Краљ Драгутин се оженио Кателином, сестром мађарског краља Ладислава IV, након чега је 1284. године, као зет и вазал, проширио своје краљевство, јер је на управу добио сјеверо – источну Босну као и крајеве Усоре и Соли. На тим подручјима краљ Драгутин је подигао манастире: Рачу – код Бајине Баште, Троношу – код Лознице, Папраћу и Ловницу – код Зворника, Тавну – код Бијељине, те манастир Озрен који се налази на планини Озрен , између Тузле и Добоја.
Према писању његовог биографа Данила, краљ Драгутин је у источном дијелу Босне преобратио патарене у православље, па су његове задужбине Тавна, Папраћа и Троноша које су доградили његови синови Владислав и Урошиц служиле не само као уточиште преобрћених вјерника него и као вјерски стожери око којих су се они окупљали и утврђивали у православљу.
Краљ Драгутин, краљица Кателина и синови Владислав и Урошиц, као ктитори ових задужбина, снабдјели су их свим црквеним одеждама, утварима и богослужбеним књигама и завјештали им својим повељама многа села, земљу и остало што им је потребно за живот. Касније ове манастире, па наравно и манастир Тавну, обдаривали су и потоњи српски владари из лозе Немањића – Хребљановића, Бранковића и Котромана, па све до пада српске деспотовине и босанске државе.
На питомим обронцима Мајевице који се таласасто спуштају према ријеци Дрини и у манастиру Тавна живјело је његово братство свој монашки живот, у реду и миру, све до 1461. године када ови крајеви потпадају под окупаторску отоманску власт. Тада почиње крвава и неравноправна борба за одбрану историјског, националног, православно-хришћанског и културног идентитета аутохтоног српског народа насељеног у овим предјелима краљевства Драгутиновог која траје до данашњих дана.
Интернет презентација: http://manastirtavna.rs.sr/
