Свете Тајне

Једна од најкраћих порука која се може послати верујућем хришћанину јесте да живот у Цркви представља живот према догматима (читај Божијим истинама) кроз Свете тајне. Да би се испунила мисија Цркве и целокупно људско спасење, обожење, охристовљење и све најсавршеније што је потребно црква је свој делатни пут устројила кроз свете тајне које су: крштење, миропомазање, Литургија, покајање, свештенство, брак и јелеосвећење. Оне представљају свештенорадње кроз које се верницима на видљив начин даје невидљива благодат Божија. Пошто је човек психофизичко биће, где је тело видљиво и душа невидљива, тако и свака света тајна има две своје стране: видљиву и невидљиву. Видљиву страну сачињавају свештеникове радње, речи, молитве, симболи и материја која се употребљава, а невидљиву страну чини благодат Божија.

Крштење

Чином крштења се постаје члан црквеног тела и то не само прихватањем извесних теоријских начела и вредности или моралних кодекса него и телесним чином који се састоји од троструког погружавања и израњања у води Крштења. Овим се делатним радњама чувствено постиже да се верујући саобрази са смрћу и васкрсењем Христовим, тј. „бива погребен“ као „стари човек“ и троструким израњањем „васкрсава“ у живот. Овај „погреб“ је добровољан исто као што је и Христос због нас добровољно распет на крсту.

Миропомазање

Ово је пре свега тајна Светога Духа. Уствари, заједно са светом тајном Крштења ради се о двоједној тајни. Са миропомазањем се прима „печат дара Духа Светога“, тј божанско освећење и помазање и укрепљење захваљујући благодати Духа Светога. Крштеном се даје енергија Светога Духа за нови живот у Христу који је крштењем примио.

Литургија

Кроз Литургију се благодатно доживљава сав Богочовечански домострој спасења: од отелотворења до вазнесења. Према речима Светог Теодора Студита Литургија је понављање целокупног Богочовечанског плана и дела спасења. Срж ове тајне се састоји у томе да је Бог постао човек да би човек постао бог.

Покајање

У овој светој тајни хришћанин исповеда своје грехе пред свештеником, и преко њега добија невидљиви опроштај грехова од самога Господа Христа, од саме Цркве, јер сваки грех је грех против Бога, против Цркве, против људи. Власт отпуштати грехе има само Бог. Ту власт је Спаситељ дао својим ученицима дајући им Духа Светога, речима „Што год свежете на земљи, биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи, биће раздрешено на небу“.

Свештенство

Кроз свету тајну Свештенства Свети Дух путем молитви и полагања руке од стране епископа за време свете Литургије даје правилно изабраном лицу благодат за вршење светих тајни и руковођење вернога народа. Свештеник добија од епископа право и власт да врши свете тајне и да духовно руководи. Међутим свештеник не може вршити свету тајну свештенства, освећење мира ни освећење антиминса.

Брак

У овој светој тајни свештенослужитељ благосиља добровољну брачну везу и даје благодат Божију која освећује њихов брачни живот ради узајамне помоћи у њиховом еванђељском животу и ради законитог рађања и хришћанског васпитања деце. Овај однос између мужа и жене треба да личи на однос Спаситеља према својој Цркви. Апостол Павле о овој тајни каже „Оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се жени својој; и биће двоје једно тело. Тајна је ово велика, и ја говорим за Христа и за Цркву“.

Јелеосвећење

Овом тајном се хришћанину помазивањем извесних делова тела освећеним јелејем (уља), невидљиво даје благодат Божија која исцељује душевне немоћи – грехе, а понекад и телесне болести. Ова трајне се користила од најранијих времена што се види из речи апостола Јакова:“Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву на њим, и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, а ако је грехе учинио, опростиће му се.“