Манастир Бањска

Манастир Светог архиђакона Стефана-Бањска (1312-1316) налази се под обронцима планине Рогозне, недалеко од града Звечана, покрај истоимене речице Бањске. Задужбина је Св. краља српског Стефана Уроша II Милутина (од 1282-1321. г. на престолу Српске државе), а одређен беше да у њему по смрти почива тело овог богољубивог краља.

Приликом сукоба око престола краља Милутина и краља Драгутина, Милутин позива к себи са Свете Горе оца Данила, бившег хиландарског игумана и карејског испосника. Њему је поверио своју краљевску ризницу, и овога узвео на упражњени престо Бањске епископије, а он одлази у рат. По окончању рата завађена браћа се мире посредством мајке краљице Јелене и архиепископа Саве III, и ту се договорише да зидају манастир Св. арх. Стефана, а старање о томе поверише епископу Данилу, човеку препуном духовне мудрости.


Манастир је постао ставропигијална царска лавра, по реду четврта, одмах иза Студенице, Милешеве, Сопоћана, а престаје бити епископија.
Краљ Милутин га је богато обдарио, о чему сведочи његова краљевска повеља, чиме манастир постаје један од највећих феудалних поседа цркве у средњовековној Србији. Изграђен је у рашком стилу, по узору на Студеницу, али и са значајним каракетристикама архитектуре XIII века у Србији. На украшеном улазу од клесаног мермера истичу се две куле звонаре, веома високе. На улазу из припрате у наос налазио се величанствен портал, сличан Студеничком, о чијој лепоти донекле сада сведочи Богородица са Христом у наручју у манастиру Соколица. Изнад централног дела уздизала се висока купола добро осветљена, а са бочних страна су простране певнице.

Олтарска преграда је од клесаног мермера у мозаику. Олтар цркве је тролистан и веома простран. Споља је црква била урађена од тробојног глачаног мермера, а прозори у романском стилу украшени рељефима. Унутрашњост манастирске цркве је била чудо од лепоте, са својим позлаћеним фрескама и мноштвом златних украса и сасуда, те је остало записано у средњем веку: “призренске цркве патос, дечанска црква, пећка припрата, бањско злато и ресавско писаније, нигде се не могу наћи”.

Краљ Милутин се упокојио 1321 г. у Неродимљу, а архиеп. Данило је његово свето тело пренео у Бањску и сахранио. Касније је овде сахрањена и краљица Теодора, мајка цара Душана.
Након три године, због знамења и светлости од гроба Св. краља, извађено је његово тело, потпуно нетрулежно и постављено испред олтара пред Христовом иконом. Службу и житије му је саставио архиеп. Данило, који га велича као исцелитеља од разних болести и заштитника отачаства.

У најезди турака 1389. г. манастир је порушен, а тело Св. краља је пренето у Трепчу и касније 1455. г. у Софију, где и до данас почива у цркви Св. Недеље. Турци манастир претварају у војни логор, где на месту олтара формирају xамију, а у јужној кули тамниче и злостављају српски живаљ. Такво тешко стање траје до 1912. г., када су Турци протерани из Србије.
1938. г. архитекта Ђ. Бошковић обавља конзерваторске радове и рестаурацију. После II светског рата врше се археолошка истраживања.

Манастир Бањска је започео своју обнову у веома тешком времену за српски народ. Молитвама светих: архиђ. Стефана, краља Милутина и свих светих, после 520 година поново је оживео. Прослава тог догађаја била је 15. августа 2004. г., са светом литургијом на којој је служио његова светост Патријарх Српски господин Павле са још осам архијереја и много свештенства и верног народа.

Интернет адреса: http://www.banjska.org/

Радно време

Парохијски дом у Кристијансанду
је отворен у следећим терминима:

Пон - Пет: 10:00 до 21:00
Субота: 10:00 до 22:30
Недеља: 15:00 до 21:00

Телефон: 38 06 37 84
Мобилни: 926 805 84

Контактирајте нас

Адреса

  • Hl. Demetrios av Thessaloniki

    Tinnheiveien 17
    N-4629 Kristiansand
  • Serbiska Ortodoxa Kyrkan St Sava

    Eparhija Britansko-Skandinavska
    Bägerstavägen 68
    120 47 Enskede Gård
    S-Stockholm

Пронађите нас