Манастир Милешева

Манастир Милешева се налази на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци.
Манастир Милешеву основао је краљ Владислав, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин. Тачно време подизање цркве није познато. Према неким изворима, Владислав је свој манастир почео да зида 1234. године, мада неки детаљи на фрескама указују да се то могло десити и десетак година раније док је Владислав био само краљевић и управљао жупом Црна стена. У сваком случају, сигурно је да је манастир настао између 1219. и 1235. године. Око 1235. године, краљ Владислав дозидао је још једну припрату да би у њој сахранио тело свог стрица Светог Саве, који се после дугог пута по светим земљама истока, разболео и умро у Бугарској. Чињеница да је Савино тело сахрањено у Милешеви подигла је углед манастира, који се по црквеној хијерархији налазио на другом месту, одмах после Студенице.

У Милешеви се 1377. године крунисао за краља Босне и Србије краљ Твртко, пошто се Милешева у то време налазила на територији његове државе, а 1446. године захумски владар Стјепан Вукчић Косача уз своју титулу додао је назив „херцег од Светог Саве“ па се његова држава која се простирала до Милешеве прозвала Херцеговином.

Турци су први пут похарали манастир 1459. године. Крајем XVI века однели су тело Светог Саве у Београд и запалили га.

Да није подигао Милешеву, краљ Владислав би вероватно остао мало запамћен у историји српског народа. Његова краткотрајна владавина није утицала на касније историјске догађаје. Милешевске фреске међутим, представљају знаменитост која је у самом врху нашег културног наслеђа. Почетком Другог светског рата, италијански фашисти учинили су нешто што ни Турци нису: претворили су манастир у коњушницу што је условило да ликовне декорације у доњим зонама заувек нестану.

Милешевско сликарство

Основну вредност Милешеве чине њене делимично сачуване фреске које спадају у монументална дела сликарства средњег века, иако се нису сачувале ни у првобитном изгледу ни у првобитном броју. Све фреске у главном делу цркве рађене су на жуто-позлаћеној, а мањим делом на плавој позадини.

Највеличанственија фреска је Бели Анђео, ремек дело средњовековног сликарства. Фотографија Белог Анђела је прва слика послата сателитом из Европе у Америку (1958. год), а 1962. године у првом сигналу послатом у космос налазиле су се две фотографије: кинески зид и слика Белог Анђела.

Милешевски сликари имају слободан, широк потез и развијен осећај за боју. Иако све њихове слике имају узоре у старијим мајсторима, насликане композиције казују да су их сликали ствараоци који су били далеко од опонашања туђих дела.

Ко су били милешевски сликари, није познато. Неки историчари сматрају да су имена Теодор, Георгије и Димитрије, забележена при дну неких фигура, њихова имена.

Милешевска штампарија

За време турског ропства у манастирима је чувана да се не угаси, српска писменост, а прва књига у поробљеној Србији одштампана је у Милешеви. Половином XVI века, манастир је располагао уређеним пољопривредним газдинством и за продату стоку у Венецији, монаси су купили 1543. године штампарске пресе и слова. Монаси из Милешеве отпутовали су Венецију да науче штампарску вештину, а у повратку су на шесторо коња натоварили штампарију. У Милешеву су је дотерали кришом, путујући ноћу кроз беспућа. Штампарија је монтирана у припремљеним скривницама у поткуполном простору спољне припрате. Ту су од 1544. до 1557. године, колико је штампарија опстала, одштампани „Псалтир“, „Молитвеник“, „Требник“ и друге књиге за црквене потребе.

Радно време

Парохијски дом у Кристијансанду
је отворен у следећим терминима:

Пон - Пет: 10:00 до 21:00
Субота: 10:00 до 22:30
Недеља: 15:00 до 21:00

Телефон: 38 06 37 84
Мобилни: 926 805 84

Контактирајте нас

Адреса

  • Hl. Demetrios av Thessaloniki

    Tinnheiveien 17
    N-4629 Kristiansand
  • Serbiska Ortodoxa Kyrkan St Sava

    Eparhija Britansko-Skandinavska
    Bägerstavägen 68
    120 47 Enskede Gård
    S-Stockholm

Пронађите нас