Манастир Лепавина

Манастир Лепавина се налази у месту Лепавини, општина Соколовац, жупанија копривничко-крижевачка.
До њега се може доћи из три основна правца: преко Загреба, Вараждина или Вировитице.

Ако се долази из смера Загреба, потребно је укљуцити се на аутоцесту према Вараздину, касније је потребно одвојити се за Врбовец и кроз Врбовец треба возити главном цестом све до бензинске пумпе где се скреце лево према Кризевцима. Лепавина је на 16. километру после Кризеваца према Копривници.

Ако се долази из смера Беца, Граза, Марибора, најбољи пут је од Марибора преко Птуја за Вараздину, па према Копривници. И онда у Копривници треба скренути десно према Кризевцима. Лепавина је 15 км од Копривнице

Ако се долази из Реп.Српске или Београда, преко Загреба и Врбовца је најбрзи пут, али исто тако мозете:

1. преко Окучана, Пакраца, Дарувара, Бјеловара, Кризеваца за Лепавину или,
2. аутопутем до Иванић Града, па преко Клоштра, Лупоглава, Прикраја, Врбовца и Крижеваца до Лепавине.

По казивању једног старог лепавинског хроничара, манастир Лепавина је подигнут око 1550. године, дакле ускоро по формирању првих српских насеља у овом крају. Још се каже да га је основао монах из манастира Хиландара пореклом из Херцеговине – Јефрем (Вукодабовић), који склањајући се испред Турака криомице дође у овај крај. Чувши за њега, два калуђера из Босне дођоше к њему и с њим се удрузише.

Видевши да је околина плодна, они позваше и народ из Босне те се за кратко време околина испуни новопридошлим народом. Тада се појавила и потреба за градњом манастира који би задовољавао верске потребе народа. Калуђери почеше крчити земљу и градити манастир уз помоћ народа. За крако време саградише малу дрвену цркву и назваше је манастиром.

Чувши за ово, Турци из Ступчанице, Пакраца и Бијеле у августу 1557. године нападоше на манастир под водством Зареп-аге Алије. Манастир спалише, четири калуђера убише, а двојицу одведоше у ропство. Али, мисао о потреби манастира као духовног центра новодосељених Срба није била напуштена. Године 1598. у манастир је дошао јеромонах Григорије, такође постриженик манастира Хиландара, са још два брата из манастира Милешева; они су са околним народом почели обнову манастира. Због несигурног времена и недостатка средстава, обнова је текла доста споро. Тек кад су Срби 1630. године добили своје привилегије и постали вазан фактор у обрани унутрашњих аустријских земаља, те доласком архимандрита Висариона 1635. године, стварају се услови за градњу манастира у правом смислу речи. Срби су под руководством архимандрита Висариона 1636. године почели темељну изградњу манастира Лепавине и 1642. године су са том изградњом били готови поред свих тескоћа на које су наилазили…

Интернет адреса: http://manastir-lepavina.org