Манастир Студеница

Недалеко од живописне клисуре Ибра, путем од Краљева, преко варошице Ушће, на платоу изнад бистре и хладне речице Студенице, уздиже се задужбина Стефана Немање (1171-1196.), Студеница.

После подигнутих храмова: Светог Николе и Пресвете Богородице код Куршумлије, Ђурђевих Ступова код Раса, велики жупан Стефан Немања као своју највећу и најзначајнију задужбину подигао је манастир Студеницу, у периоду од 1183. до 1196. године. Главни храм манастирског комплекса посвећен је Пресветој Богородици „Добротворки“ (Успенију Пресвете Богородице 28/15. августа).

Богородичина црква има одлике романско-византијске грађевине чији су спољни зидови, сем куполе и спољње припрате, коју је дозидао краљ Радослав (1229-1234.) оплаћени белим радочелским мермером, црква је местимично украшена мермерном пластиком високих стилских вредности. По општој архитектонској замисли и њеној реализацији, црква се сврстава у највиши ранг споменика тзв. Рашке градитељске сколе.

Стефан Немања је провео две године у манастиру Студеници, затим желећи да избегне људске почасти удаљава се у Свету Гору (манастир Ватопед) где заједно са својим најмлађим сином Светим Савом, а по одобрењу византијског цара Алексија Комнена одпочиње обнову и подизање манастира Хиландарa за потрeбе српског монаштва и свештенства. По завршетку и подизању манастира Хиландара, Свети Симеон се упокојио 1200. године. „Достигавши меру савршенства духовног прими венац правде за трудове своје“, при последњим речима својим „Хвала Богу за све!“. Остатак радова око завршетка манастира Студенице поверио је сину Стефану Првовенчаном, а за првог игумана поставио је монаха Дионисија. 1208. год. Свети Сава по очевом завештању преноси мошти (нетрулежно тело) Светог Симеона у Студеницу, где их по други пут сахрањује. Бог га је прославио, а Српска Православна Црква га је канонизовала као светог Симеона Мироточивог који се слави 26/13. фебруара.

У високом звању архимандрита Свети Сава је управљао Студеницом до 1215. год. Она је у том периоду постала црквени центар Србије, где је постављен будући темељ самосталне српске Цркве. Овде је Свети Сава написао типик студенички (правилник монашког живљења у манастиру), чији је уводни део посветио житију ктитора. То је уједно и прво самостално књижевно дело написано на српском језику.

Фреске из 1209. у чијем су настанку имали удела сва три Немањина сина: Вукан, Стефан и Сава, уздижу Студеницу међу најзначајније споменике XIII века у византијском уметничком свету. Њене зидне слике су прво очувано дело новог стила XIII века којим се мења раније сликарско схватање и отвара ново поглавље у историји старе српске и византијске уметности. Увођењем српских натписа и тема у Студеници се заснивају блистави почеци сликарства са многим аутохтоним обележјима, које ће свој врхунац имати у сопоћанским фрескама. Са студеничким фрескама српска уметност се наједном винула у саме врхове византијске цивилизације. Ансамбл фресака Богородичине цркве допуњују зидне слике из 1569. чији уметнички квалитети достојно представљају своју епоху.

Краљ Милутин (1282-1321.) највећи донатор међу српским владарима, подигао је цркву Св. Јоакима и Ане 1314. Познатија као Краљева црква, саграђена је по обрасцу византијског храма племенитих и строгих пропорција. Добро очуване фреске из 20-тих година XIV века по стилској префињености, колористичкој хармонији и брижљивој уметничкој обради готово да немају премца у нашем старом сликарству. Црква Никољача са фрескама из четврте деценије XIII века заједно са још десет порушених или у темељима очуваних храмова, чинила је онај архитектонски миље студеничког манастира који га издвајају изван свих спских лаври.

Студеничка ризница чува само део свог првобитног богатства. Прстен Стефана, првог српског краља, пластаница, повеље и друге реликвије омогућавају само делимичан увид у некадашње непроцењиво благо.

На осмом километру од манастира, усађена у планину, налази се Испосница Светог Саве. Један део тог пута у ствари је планинска стаза која захтева сат времена пешачења. Настала је 1175. године а обновљена је 1815. године.

Са својим храмовима, трпезаријама, кулама и конацима од вајкада настањеним монасима, Студеница је задржала своју првобитну функцију али као прворазредни, законом застићени споменик, са низом цркава у својој непосредној околини изузетан национални споменик и древник светске културне баштине.

Манастир Студеница уписан је у листу светске културне баштине и под заштитом је УНЕСКО-а.

Интернет презентација: http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/Studenica.htm

Радно време

Парохијски дом у Кристијансанду
је отворен у следећим терминима:

Пон - Пет: 10:00 до 21:00
Субота: 10:00 до 22:30
Недеља: 15:00 до 21:00

Телефон: 38 06 37 84
Мобилни: 926 805 84

Контактирајте нас

Адреса

  • Hl. Demetrios av Thessaloniki

    Tinnheiveien 17
    N-4629 Kristiansand
  • Serbiska Ortodoxa Kyrkan St Sava

    Eparhija Britansko-Skandinavska
    Bägerstavägen 68
    120 47 Enskede Gård
    S-Stockholm

Пронађите нас