Роксанда Тимотијевић: Старине Призрена
На годишњицу упокојења Роксанде Тимотијевић (1933-2014) на Светлу среду, 15. априла 2015. године, трудом њене породице, из штампе је изашла њена књига-легат Старине Призрена (The antiquities of Prizren, Ниш 2015)
Аутор ове значајне и јединствене монографије града Призрена и његових старина, почивша Роксанда Тимотијевић, супруга проте Милутина Тимотијевића, ректора Призренске богословије, рођена је 11. октобра 1933. године у Неготину. Као дипломирани историчар уметности долази у Призрен септембра 1961. године, где ће примити службу кустоса културно-историјских споменика града Призрена, у првом реду цркава, за које ће животно бити везана до краја свог живота. Била је дугогодишњи радник Завода за заштиту споменика културе у Призрену.
Књига која је пред нама, а која излази са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија, настала је управо као плод њеног дугогодишњег студиозног и преданог проучавања споменичког наслеђа града Призрена. Монографија садржи податке и описе споменика до којих је аутор долазила посредно, преко писаних података, или непосредно, радом на терену. Многи од обрађених и описаних споменика српског присуства на ширем подручју Призрена су од 1999. године били изложени бруталном скрнављењу или потпуном уништењу. Тиме је вредност ове монографије већа, јер се неки од обрађених споменика више не могу видети у аутентичном облику, или су потпуно недоступни заинетресованим истраживачима.
Књига је штампана на луксузном папиру, у тврдом повезу, на 172 стране, обилује мноштвом фотографија и илустрација, а подељена је на неколико целина:
- а) Православне цркве
- б) Католичке цркве
- в) Мостови у Призрену
- г) Тврђаве у Призрену
- д) Турски период
Највећи део књиге обухватају два најзначајнија споменика српске средњевековне културе и духовности, у исто време и две највеће призренске светиње, Милутинова задужбина, црква Богородице Љевишке и манастир Светих Арханђела, Душанова задужбина на Бистрици. У оквиру поглавља Турски период, аутор нас веома успешно води кроз Призрен, кроз његове живописне махале и улице и пред нас износи обиље занимљивих појединости везаних за призренске џамије, градске чесме, али и репрезентативне породичне куће призренских пашā и агā. Обиље корисних Напомена, као и Библиографија, сведоче о стручности овог рада који ће сада, сигурни смо, постати назаобилазна референца у сличним подухватима.
Књига је писана лако, што не утиче на њену научност; двојезична је, на српском и енглеском језику; упућена како српском читаоцу, тако и свима који са призренским старинама долазе у контакт и желе да се са њима упознају на објективан и непристрасан начин.
У време када је српско споменичко наслеђе широм Косова и Метохије угрожено, било физичким затирањем, било квазинаучним теоријама о њиховом пореклу или улози у животу Српског народа, ова књига је драгоцен допринос нашем познавању сопствене културе и историје.
Препоручујемо је пажњи читалаца, с надом да ће је прихватити с онолико љубави с колико је настајала.
свештеник Дејан Крстић
Извор: spc.rs
