Дворски комплекс отворен за 2009. годину

Београд, 1. април 2009. – Дворски комплекс од данас поново отворен за туристичке обиласке у 2009. години. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина имају задовољство да позову све заинтересоване грађане да посете Дворски комплекс. Организација редовних тура у сарадњи са Туристичком организацијом Београда се традиционално наставља и то сваког викенда од 1. априла до 31. октобра.

Прва званична овогодишња тура се организује за представнике медија у уторак, 1. априла у 12 часова.

Обиласци Краљевског и Белог Двора организовани су тако да се посетиоци уз пратњу професионалних туристичких водича упознају са историјом, уметношћу и културом у пријатној двочасовној шетњи Дворским комплексом. У тури се обилазе велелепна здања Краљевског и Белог Двора, као и Дворска капела посвећена Светом Андреји Првозваном, заштитнику Краљевске Породице.

Сваке суботе и недеље од 1. априла до 31. октобра у два редовна термина, од 11 и од 14 часова, Дворски комплекс ће бити отворен за јавност. Туре које почињу у 14 часова организују се и на енглеском језику, тако да позивамо све заинтересоване стране посетиоце да дођу у обилазак Дворског комплекса.

Такође постоји могућност организације групних посета током радних дана уз претходну најаву. Улазница укључује организиван аутобуски превоз са Трга Николе Пашића. За све информације и резервације посетиоци се могу обратити Туристичком информативном центру у Београду, Македонска 5, на телефон

011/33-43-460 или путем електронске поште: dvorski_kompleks[at]yahoo.com.

Број људи у групи је ограничен на 50.

Школе, студентске организације и пензионерска удружења заинтересована за посету Дворском комплексу могу се најавити директно Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра на телефон 011/306-4014, 011 306 – 4038 или путем електронске поште m.vasiljevic[at]dvor.rs и m.trajkovic[at]dvor.rs.

Краљевски Двор

Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године личним средствима и по налогу Њ.В. Краља Александра I (деде Њ.К.В. Престолонаследника Александра II). Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома. Краљевски Двор је био дом Краља Александра I и Краља Петра II. Данас је то дом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II и његове породице.

Бели Двор

Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту, али га је мучко убиство отргло од породице, а судбина његових синова је кренула другим током. Малолетни Краљ Петар II је постао нови господар Краљевског Двора, а довршењем започете зграде Белог двора позабавио се његов рођак, Кнез-Намесник Павле. Зграду, која је грађена од 1934. до 1937. године, пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић. Када је Двор завршен у њега се уселио Кнез-Намесник са својом породицом у очекивању Краљевог пунолетства. У приземљу ове класицистичке зграде налази се велики Свечани хол и низ салона опремљених у стилу Луја XV и Луја XVI са венецијанским лустерима. Ту је и Дворска библиотека која је имала око 35.000 књига и Свечана трпезарија намештена у стилу чипендејла.

Дворска капела Св. Андреја Првозваног

У склопу Двора на јужној страни налази се породична црква, која је тремом са стубовима повезана са зградом. Храм је посвећен Св. Андрији Првозваном – Крсној Слави породице Карађорђевић. Узор за градњу је црква манастира Св. Андреја на Тресци у Македонији, коју је 1389. године саградио Андрија, син краља Вукашина. Црква је пројектована и грађена истовремено када и главни објекат.

Осликаваље цркве је урађено према картонима и цртежима које је припремила екипа уметника из Удружења уметника Београда. Ова група је по налогу Краља Александра I обишла већину српских средњовековних манастира са задатком да на картоне пренесу (копирају) фреске и животописе. Организатор је био академик Николај Краснов. После припреме зидова, извршено је слагање картона и цртежа а дефинитивну одлуку донео је Краљ Александар I Карађорђевић. За осликавање животописа у цркви изабрани су сликари: Борис Обрасков, Никола Мајендорф, Владимир Бичковски, Рејтлингер и Евгеније Варун-Секрат. Од ових сликара тражене су потврде о њиховим радовима на сличним пословима у средњовековним манастирима и храмовима. Радови у цркви су трајали око 36 месеци.

Ово је само мали увод за све заинтересоване грађане, које позивамо да посете ово изузетно културно и историјско здање, које је током прошле године обишло више десетина хиљада домаћих и страних туриста и посетилаца.