Дан светске баштине на Косову

У Лепосавићу, на Косову и Метохији, је јуче обележен Дан споменика културне баштине УНЕСКО-а.

Министар културе Небојша Брадић то оцењује као изузетно важан догађај, уз напомену да је, истовремено, то прилика да се о културној баштини Србије говори на свим местима где се она налази.

„Зато ће институције Министарства културе, стручњаци из ове области, део својих активности данас провести на Косову и Метохији где ће представити монографију „Светска баштина -Србија“, рекао је Брадић Танјугу.

Промоција у Центру за културу у Лепосавићу биће пропраћена и изложбом посвећеном овој публикацији.

Монографија „Светска баштина – Србија“ прво је стручно представљање споменика културе са листе УНЕСКО-а, који се налазе на територији Србије.

Једном уписан на листу светске баштине локалитет остаје власништво земље у којој се налази, али његово очување добија међународни значај за генерације које долазе, напомињу у Министарству културе.

При избору споменика које је држава Србија до сада предлагала за упис на листу светске баштине акценат је стављан на њено средњовековно наслеђе и то најчешће манастире и краљевске маузолеје који припадају сфери византијског културног утицаја, али са препознатљивим националним особеностима.

На листу светске баштине уписани су манастир Студеница (1986), Стари Рас са Сопоћанима, што је целина која укључује и цркву св. Петра и Павла у Старом Расу и манастир Ђурђеве Ступове код Новог Пазара (1979) и четири споменика на Косову и Метохији уписане под заједничким називом Средњовековни споменици на Косову: манастир Високи Дечани (појединачно уписан 2004.), манастири Пећка патријаршија и Грачаница, као и црква Богородица Љевишка у Призрену (2006).

У Министарству културе подсећају да су споменици на Косову и Метохији, уписани 2006, године стављени налисту Светске баштине у опасности, што представља јасно упозорење на потребу посебних мера заштите.

Гамзиград – Ромулијана, Палата римског императора Галерија, једини је археолошки локалитет у Србији који је уписан на Листу светске башине (2007).

Ромулијана је јединствен комплекс касноантичке палате са пратећим објектима, а локалитет представља једну од најзначајнијих целина из позноримског периода на територији Европе.

Листа светске баштине садржи 890 локалитета културног и природног богатсва, оцењених од Комитета светске баштине као места изузетне универзалне вредности.

У Листу светске баштине се убраја 689 културних, 176 природних и 25 мешовитих локалитета који се налазе у укупно 186 држава. Од априла 2009. свих 186 држава, ратификовало је Конвенцију о светској баштини.