Деца су највећи дар Божји

Аутор: Епископ осечко-пољски и барањски Лукијан

У књизи Постања пише да је Бог „створио мушко и женско“, рекавши им: „Рађајте се и множите, и напуните земљу, и владајте њоме…“ (1Мојс. 1,27–28).

Текстови Старога завета сматрају безчадије грехом – казном Божјом. Захарија и Јелисавета моле се Господу да им подари пород. И, гле, док праведни Захарија служи у храму и приноси жртву, анђео Господњи јавља му се саопштавајући да ће његова супруга Јелисавета родити сина. Не поверовавши анђелским речима, бива кажњен – постаје нем. Али, велика је милост Господња: Јелисавета рађа сина, и Захарија му даје име Јован. Родитељи добијају дете – највећег рођеног од жене, великог пророка и Крститеља Господа нашега Исуса Христа.

Јоаким и Ана у сузама су измолили од Господа ћерку Марију, чије име преведено с јеврејског значи „сузама исплакана“. Марију, мајку Онога кога небеса не могу обухватити, Ана носи у благословеној утроби својој.

Господ наш Исус Христос је дошао да спасе род људски који лежи у тами и у греху (ср. 1Јн 5,19). Бог је љубав, и Он нам открива овај свет, даје нам заповести како да живимо и како да се спасавамо: „Љубите једни друге“ (1Јн 4,7). Снага Христове заповести коју Он изговара својим ученицима и свима нама састоји се у овим речима (Јн 13,34–35; Јн 15,12; Јн 15,17; Еф. 5,2). Исус нас опомиње и усмерава да љубимо једни друге, као што Он нас љуби.

На ову богочовечанску љубав опредељују се хришћански супружници поверавајући се једно другоме док постају једно тело (Еф. 5,31). Тако, муж остварује свој позив и своју мисију волећи своју жену, као Христос Цркву, спреман жртвовати и самога себе. Жена, пак, прихвата ту мужевљеву мисију да буде вољена (Еф. 5,21–25). Доживљавајући брачну заједницу, они продубљују међусобну љубав, као Свету тајну из које црпе снагу за све тешкоће и невоље које прате брачну заједницу и породицу у овоземаљском животу. Господ наш Исус Христос је благословио брак уздигавши га на Свету тајну, када је у Кани Галилејској присуствовао и учествовао са својом Мајком на свадби, и ту учинио прво чудо – воду је претворио у вино (Јн 2,11).

Брак није само друштвена обавеза, него је то заједница мушкарца и жене, како је Бог одредио у почетку стварања земље и света. Заједнички живот мушкарца и жене усмерава на ону првобитну заповест: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и владајте њоме“. Ове божанске речи треба да чују сви наши супружници и да их испуњавају својим животом – да рађају децу.

Деца су најлепше и највеће благо којим Бог дарива супружнике, јер са децом стварају породичну живу цркву (ср. Фил. 2). Деца су круна брака, и у тој круни деца су најлепши драгуљи. Добра деца су радост у породици, а лоша су туга живота. Зато молимо без престанка и саветујемо наше младе супружнике да рађају децу, и да их подижу и васпитавају у хришћанском и православном духу, да буду добри људи, да воле своје родитеље који су их изнедрили, своје учитеље, наставнике, професоре, пријатеље и сву децу са којима стасавају, и опет: да воле све људе са којима живе и сусрећу се на овим просторима. Сви смо одговорни пред Богом, Црквом, заједницом и државом, како ћемо нашу децу најбоље васпитати и образовати. „Пазите на време, јер су дани зли“ (Еф. 5,16) – то је упутство и смерница васпитања деце.

Верујемо да ће здрав разум и љубав превладати код наших младих супружника, и да ће рађати децу радујући се њиховом животу.

Добре мајке, српске мајке, рађајте и васпитавајте децу – да ходе путевима Господњим, јер Бог нас гледа.

Бог мира и љубави да буде са свима вама!