Министар културе Небојша Брадић то оцењује као изузетно важан догађај, уз напомену да је, истовремено, то прилика да се о културној баштини Србије говори на свим местима где се она налази.

„Зато ће институције Министарства културе, стручњаци из ове области, део својих активности данас провести на Косову и Метохији где ће представити монографију „Светска баштина -Србија“, рекао је Брадић Танјугу.

Промоција у Центру за културу у Лепосавићу биће пропраћена и изложбом посвећеном овој публикацији.

Монографија „Светска баштина – Србија“ прво је стручно представљање споменика културе са листе УНЕСКО-а, који се налазе на територији Србије.

Једном уписан на листу светске баштине локалитет остаје власништво земље у којој се налази, али његово очување добија међународни значај за генерације које долазе, напомињу у Министарству културе.

При избору споменика које је држава Србија до сада предлагала за упис на листу светске баштине акценат је стављан на њено средњовековно наслеђе и то најчешће манастире и краљевске маузолеје који припадају сфери византијског културног утицаја, али са препознатљивим националним особеностима.

На листу светске баштине уписани су манастир Студеница (1986), Стари Рас са Сопоћанима, што је целина која укључује и цркву св. Петра и Павла у Старом Расу и манастир Ђурђеве Ступове код Новог Пазара (1979) и четири споменика на Косову и Метохији уписане под заједничким називом Средњовековни споменици на Косову: манастир Високи Дечани (појединачно уписан 2004.), манастири Пећка патријаршија и Грачаница, као и црква Богородица Љевишка у Призрену (2006).

У Министарству културе подсећају да су споменици на Косову и Метохији, уписани 2006, године стављени налисту Светске баштине у опасности, што представља јасно упозорење на потребу посебних мера заштите.

Гамзиград – Ромулијана, Палата римског императора Галерија, једини је археолошки локалитет у Србији који је уписан на Листу светске башине (2007).

Ромулијана је јединствен комплекс касноантичке палате са пратећим објектима, а локалитет представља једну од најзначајнијих целина из позноримског периода на територији Европе.

Листа светске баштине садржи 890 локалитета културног и природног богатсва, оцењених од Комитета светске баштине као места изузетне универзалне вредности.

У Листу светске баштине се убраја 689 културних, 176 природних и 25 мешовитих локалитета који се налазе у укупно 186 држава. Од априла 2009. свих 186 држава, ратификовало је Конвенцију о светској баштини.

Прота Јован Клајић је овом приликом даровао парохији прибор за причешће (путир, дискус, копље…)

Овим се прота Јован Клајић сврстао у велике приложнике наше парохије и његово име ће бити уписано у летопис парохије „Св. Димитрије Солунски“

Добро дошли и леп провод жели вам Парохијски одбор

Владика Иринеј је саопштио да ће заупокојена Литургија бити служена у четвртак, 19. новембра 2009. године, у Саборној цркви у 7,30 часова, затим ће молитвена поворка кренути ка Спомен храму Светог Саве у 9,30 часова. Опело ће бити служено у 11 часова, а сахрана ће се обавити у манастиру Раковици.

По личној жељи и Патријарховој препоруци свим верницима, Свети Архијерејски Синод апелује да се на сахрану не доносе венци, већ да се прислуже само свеће, а да се уместо венаца за покој душе угледног покојника, дâ добровољни прилог (по могућностима и доброј вољи верникâ) за довршење Спомен Храма Светог Саве на Врачару.

Владика Иринеј је апеловао да медији, електорнски и штампани, не зову у емисије, нити воде разговоре или траже интервјуе, са разним људима, често неупућенима, без знања Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, односно овлашћених и одговорних лица Одбора за сахрану.

Доставља: Епископ бачки др Иринеј

Данас, 15. новембра 2009. године, у 10,45 часова, на Војно-медицинској академији у Београду, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г. Г. Павле.

Изјаве поводом упокојења Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Павла

САХРАНА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА У ЧЕТВРТАК У РАКОВИЧКОМ МАНАСТИРУ

СЛУГА РОДА СВОГА ПАТРИЈАРХ Павле биће сахрањен у четвртак у манастиру Раковица, што је била и његова изричита жеља, која се наводи у његовом тестаменту – рекао је у недељу, после седнице Светог архијерејског синода, епископ бачки Иринеј. Молитвени испраћај биће у Храму Светог Саве, а сви други детаљи и термин одржавања сахране биће саопштени у понедељак.

На чело СПЦ изабран је 3. децембра 1990. године као 44. патријарх, а верници су га сматрали за “човека Божјег” и јединог “живог свеца”. Под именом Гојко Стојчевић, родио се на Усековање, 11. септембра 1914. године, у селу Кућанци у Славонији, у земљорадничкој породици. Пошто је рано остао без родитеља, одгајила га је тетка, која је, схвативши да је дете “врло слабачко”, малог Гојка поштедела тешких физичких послова и омогућила му да се школује. Иако је дечак био склон “предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика”, иако је из веронауке имао двојку, превагнуо је утицај родбине и његов коначан избор била је – богословија. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1936), дошао је у Београд, где је уписао Богословски факултет, ванредно завршавајући преостале разреде гимназије, да би могао упоредо да студира и медицину. На Медицинском факултету стигао је до друге године студија, а Богословски факултет завршио је баш у време када је почео Други светски рат. На наговор школског друга Јелисеја Поповића, убрзо је отишао у овчарско-кабларске манастире, где је провео остатак рата и започео свој монашки живот. Његова права пастирска мисија за православље и српски род почела је 1946. године, када се у манастиру Благовештење замонашио и узео име Павле, а наставила се у областима у којима је службовао, највише у Епархији рашко-призренској. Иако му је патријарашка дужност припала у једном од најтежих периода савремене српске историје, за 19 година, колико је био на челу СПЦ, у Србији и расејању обновљено је и основано неколико епархија, обновљена је Богословија на Цетињу, отворена Духовна академија светог Василија Острошког у Фочи и Богословија у Крагујевцу. Постао је саборни симбол СПЦ, јер су се, његовим доласком на патријарашки престо, коначно, после вишедеценијског “разлаза”, измириле расколничке српске цркве у Америци и Аустралији. Јаком вером супротстављао се сваком злу, истичући скромно да “под сунцем има довољно места за све људе” и да је “мир подједнако потребан и нама и непријатељима нашим”. Његове често понављане речи “Будимо људи” постале су крилатица православних верника у Србији. “Светац који земљом хода” заиста је живео монашким животом: сваког јутра после литургије у Патријаршији причешћивао се, а дан окончавао вечерњим богослужењем у Саборној цркви. Са собом је увек носио Свето писмо и Молитвеник, није био захтеван, о чему говори и податак да је сам себи спремао храну, крпио одећу, поправљао ципеле и возио се градским саобраћајем као и његови верници. У Београду при СПЦ, патријарх Павле је покренуо Академију за уметност и конзервацију, а на његову иницијативу веронаука је, после пуних пет деценија, враћена у школе. Патријарх Павле бавио се научним радом, а међу његовим објављеним делима је Монографија о манастиру Девичу, Студија из литургике, објављене 1972. у Гласнику СПЦ, од које је касније настало тротомно издање “Да нам буду јаснија нека питања наше вере”, објављено 1998… Познате су и збирке патријархових беседа “Живот по Јеванђељу” и “Молитве и молбе”, које су објављиване и као допуњена издања. Поглавар СПЦ дуго је био председник комисије Светог синода за превод Светог писма Новог завета који је црква званично одобрила и објавила 1984. Имајући у виду многобројне заслуге патријарха Павла, посебно његов научни и богословски рад, Богословски факултет СПЦ у Београду доделио му је 1998. звање почасног доктора богословља. Остаће упамћен по својој смерности, скромности и благости, које су га сврставале у ред највећих духовника нашег времена, истинског православног пастира и мисионара. Често је истицао да је “наша отаџбина горе”, опомињући да треба пазити какав земаљски живот водимо, да се “једног дана, кад изађемо пред претке, не постидимо ни ми њих, ни они нас…”

Целокупан програм се може погледати овде:

Musikkprogram_for_05_november

У време рата, 1991. године храм је бомбардован и много оштећен. Звоник је оштећен, од три звона, два су у употреби, порта је ограђена зиданим бедемом са оштећеном фасадом.

Олтар: часна трпеза, индитија, срачица, дарохранилница, дарци, три путира, један дискос, два текста проскомидије, три одежде, 15 старих богослужбених књига, посни триод, два октоиха, велики требник на српском језику, два зборника, 4 чирака и крст, два свећњака, два прибора за крштење, прибор за причешће болних, чесма у порти, два крста у пољима, и остаци још два срушена, један крст у средишту места од белог мермера са зиданим постољем од фасадне цигле на старом темељу.

Марта месеца 2008. настојањем и залагањем надлежног пароха јереја Владимира Недељковића купљени су објекат и земљиште у улици Ј.Ј.Змаја бр.2, непосредно уз свети Храм са циљем обнове и дорадње а у сврху отварања „духовног центра“ чија ће намена бити побољшања и унапређење мисије како у парохији габошкој тако и шире.

Ови трошни и тешко оштећени објекти полако се уређују скромним снагама и напором Јереја Владимира Недељковића и члана црквеноопштинског управног одбора Станка Ћирића.

Надамо се материјалној и другој помоћи свих људи добре воље а у циљу што скоријег стављања овог објекта у функцију.

Интернет презентација: http://www.gabos.org/

У овом важном тренутку за нашу парохију када су завршни радови на  Парохиском Дому при самом крају, а и само смо свесни времена у коме се налазимо (фин.криза), овим путем молимо све чланове парохије, који нису уплатили парохијал, да изврше уплату парохијала за 2009. годину у што скорије време.  Тренутак је такав да су нам потребна средства да би Парохиски Дом заживео и почео са радом.

Унапред захвални Парохиски одбор

У чину освећења учествовали су свештеници Британско-скандинавске епархије, Руске Православне Цркве, Шведске Православне Цркве и изасланици Епископа ваљевског Милутина – протонамесник Милован Теовановић и јереј Александар Вучај.

Залагањем пароха у Гетеборгу, протојереја-ставрофора Драгана Мијаиловића, купљен је комплекс од 3000 м2 корисног простора, којег чине – храм, Богородицина капела, банкет сала за 100 гостију, конгресна сала за 50 гостију и простор предвиђен за обданиште.

Овом догађају присуствовали су бројни гости које су чинили представници различитих деноминација, дохалкидонских цркава, бискуп Гетеборгшки Царл-Аxел Аурелиус као и представници шведског културног и политичког живота. Такође, овом приликом епископ Доситеј је одликовао јереја Немању Мијаиловића правом ношења црвеног појаса.

Епископ Доситеј је у својој беседи нагласио потребу српске дијаспоре у Гетеборгу да има своју богомољу, кроз коју ће чувати свој верски и национални идентитет али и сведочити православну веру. Тиме ће српски народ показати оно најбоље што има и ширити братску и хришћанску љубав према свим народима који живе на тлу британско-скандинавске епархије.

Трпеза љубави је уприличена у новим просторијама овог заиста прелепог и грандиозног здања.